Uvođenje u Internest

     „Informacione i komunikacione tehnologije promenile su tokom proteklih desetak godina celokupnu prirodu publikovanja, prenošenja i korišćenja informacija. Internet je povezao svet u globalnu mrežu računara i njihovih korisnika i na taj način čak doveo u pitanje izvesnost daljeg postojanja biblioteka i izdavaštva kakve poznajemo. Zahvaljujući opštoj, vrlo ekonomičnoj, najčešće gotovo besplatnoj dostupnosti informacija i raspoloživosti znanja, ozbiljno je izmenjen i status škole, uloga predavača i obrazovnog sistema, stoga najrazvijenije, ali i sve druge države imaju ubrzanu potrebu da inoviraju i reformišu obrazovni sistem pokušavajući da ga usklade sa neuhvatljivim i nepredvidljivim tehnološkim razvojem.

     U najvećem broju slučajeva školska biblioteka danas nije u stanju da odgovori zahtevima savremene nastave, niti interesovanjima učenika ili profesora. Ipak, postoje različite inicijative, uspešni pokušaji i napori da se osavremeni, obogati i olakša proces učenja. Težeći da osavremene svoje fondove neke biblioteke su unosile audio i vizuelne materijale, video kasete, kompakt diskove i DVD, stvorile i razvijale audio-vizuelne kolekcije, novi sadržaj koji više nije mogao da se uklopi u ono što obuhvata termin biblioteka i servis koji se pod tim može podrazumevati. U pojedinim školama pokušali su da usklade naziv sa sadržajem i aktivnostima i umesto biblioteke uveli naziv medijateka.

     Zahvaljujući brzini primene tehnoloških inovacija i mogućnosti upotrebe novih medija, škola daleko zaostaje u prihvatanju, primeni i razvoju informatičkih znanja i kulture. Bibliotečka usluga se više ne zasniva na izdavanju knjiga ili drugih medija korisnicima, već na informaciji koju biblioteka prema narudžbini korisnika treba da istraži, obradi i distribuira. Potrebno je sve više da bibliotekari podsećaju korisnike, a ponekad i sami sebe, da se bave informacijama, a ne knjigama. Stoga bi umesto biblioteka podesniji naziv bio infoteka, a umesto bibliotekara infotekar ili informacioni broker za šta se zalaže ugledni američki profesor Herbert Ahlajtner, kada je reč o informacijama koje se prodaju.

     Tehnološke promene u oblasti masovnih komunikacija određuju i iziskuju prepoznavanje potreba okruženja i, saglasno tome, nove oblike i vidove usluge bibliotečke ustanove. Strateški pravac razvoja biblioteke uopšte, pa i školske, bio bi etapno funkcionalno trensformisanje u informacioni i medijski centar. Stručno i unapređeno delovanje infoteke, dakle, ne bi trebalo da ostane na nivou tehnološki osavremenjenog „čuvara pamćenja“. Uloga infoteke ne sme da ostane samo pružanje usluga arhiviranja, čuvanja i pripremanja informacija za naručioce na različitim medijima. Infoteka kao informacioni centar podrazumeva školi prilagođenu i unapređenu aktivnost, u okviru otvorenog kreativnog prostora gde se podržavaju individualna inicijativa i stvaralački procesi timova i mreža saradnika.“

(Hamović, Zoran, Uvođenje u internest, Biblioteka plus, Beograd, 2007, str. 7-9)