"Treba dozvoliti da se ideje slobodno sučeljavaju; a istina će na kraju sama sebi prokrčiti put i staviti se na mesto zablude", je teorija Džona Miltona na kojoj počivaju liberalna shvatanja. Prema njoj je novinar predstavnik građanina, čiji je zadatak da komentariše, informiše i kritikuje.
     Temelji liberalnih shvatanja su:
1. individualizam (teorija koja u pojedincu prepoznaje najveći stepen vrednosti)
2. sloboda štampe (usmerena je u interesu građanina)
3. sloboda izražavanja (mora biti preča od svakog oblika vlasti, moći, ili mešanja )
4. teorija o društvenom ugovoru (legitimna vlast je proizvod voljnog pristanka moralno slobodnih ljudi)
     Liberalna misao usredsređuje pažnju na odnos pojedinca prema državi.
"Kongres neće donositi nikakve zakone, koji bi ograničavali slobodu izražavanja i slobodu štampe", je teorija Džona Merila, koju je razvio u SAD-u.Ona priznaje "odgovornost jedne slobodne ličnosti u slobodnom društvu".
    Temelji na kojim se gradi moderna liberalna teorija su:
1. postojanje raznolikih medija (bave se opštim informisanjem i obezbeđuju objavljivanje brojnih i raznolikih informacija i mišljenja) i
2. postojanje raznolikih publikacija (omogućavaju pristup javnosti, nekim posebnim informacijama i mišljenjima)
    Umešanost države je u domenu materijalnih i ekonomskih aspekata delatnosti medija.

Drustvena odgovornost medija:
    Glavne kritike u vezi sa moći medija odnose se na povezanost novina sa poslovnim svetom na njihov politički konfornizam na povrede javnog morala i privatnog života, a kritika je proširena i na eksploatisanje seksa, krvi i nasilja.
    U SAD-u se u vezi sa tim stvara Hačinsova komisija, koja se, izmedju ostalog, zalaže za:
1. verodostojno, potpuno i inteligentno izveštavanje
2. forum na kom se izmenjuju komentari i kritike
3. potpun pristup svim dnevnim informacijama, itd.
    I Britanci se bave sličnom problematikom osnivajući različite komisije.

    Osnovna uloga medija je da informiše javnost, gde se informacija prihvata kao osnovno dobro.Poznata je teorija Džona Roulsa pod nazivom Teorija pravde u kojoj se zauzima za slobodu izražavanja i okupljanja i sloboda štampe i savesti, koje su deo temelja na kojima počiva svaki demokratski režim.Međutim, time dolazi do zloupotrebe medija i zbog toga postoje interne povelje koje pooštravaju profesionalne norme za novinare i medijske kuće, a pitanje spoljne kontrole medija povereno je zakonskim odredbama o povredama časti, o zaštiti ličnosti o pravu na odgovor i ograničavanju zloupotreba ("Danas je za sve poslodavce jedini kriterijum za kvalitet novinara brzina i sposobnost da pronadje i otkrije vijest, koju drugi još nisu objavili, a ne da sazna da li je ta novost tačna")
    Status elektronskih medija:
Kao primer možemo navesti federalnu komisiju za komunikacije (1934.,SAD) u čiju nadležnost spadaju dodeljivanje dozvola za emitovanje i nadgledanje primene pravila, kao i održavanje pluralizma kontrolom vlasničkih struktura radio-stanica. Njen cilj je da podstiče emisije od javnog interesa i obezbeđuje njihovo unpređivanje. Treba pomenuti i Doktrinu o ravnopravnosti (1949-87), čiji je cilj da se odvoji dovoljno vremena za emisije posvećene raspravi o pitanjima od javnog interesa, kao i Politiku davanja prednosti (1978), čija je politika da oni mediji koji mogu da se pohvale učešćem menjina u vlasništvu i upravi dobijaju prednost.
    Kao primer pokušaja međunarodnog regulisanja elektronskih medija možemo navesti nastojanje bivšeg SSSR i njegovih saveznika da izdejstvuju da se kontrola države nad medijima proglasi legitimnom zbog razlike u razvoju izmedju industrijalizovanih zemalja i njih u finansijskom i tehničkom smislu.1989. godine konsenzusom usvojena je UNESCO-va je "Nova strategija komunikacije", po kojoj je ponovo bilo priznato da etikom informisanja treba da se bave profesionalci, a ne vlasti, ni nacionalne manjine, ni medjunarodne organizacije. Najupadljivija inicijativa preduzeta je u Evropi kada je usvojena Preporuka i Rezolucija o etici novinarstva.