Huan Gris (Juan Gris) (1887-1927) je španski slikar i grafičar. Bio je privržen kubizmu. Isprva je slikao u analatičkom kubizmu, ali 1913. godine započinje prelazak na sintetički kubizam što se može primetiti na njegovim brojnim slikama mrtve prirode. Gris je, za razliku od Braka i Pikasa, slikao svetlim bojama u novim, izazovnim kombinacijama. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Portret Pikasa, Violina i čaša, Autoportret, Knjiga.

Vasilij Kandinski (Василий Кандинский) (1866-1944) je značajan ruski slikar. Smatra se da je prvi stvorio čisto apstraktna dela. Ovim delima je prethodio dug period razvića i sazrevanja njegovog umetničkog iskustva. Posvećivao je posebnu pažnju unutrašnjoj lepoti. Zajedno sa Franzom Markom(Franz Marc) 1911. godine osniva umetničku družinu Plavi jahač (Der Blaue Reiter) čiji je naziv izveden od Kandinskijeve ljubavi prema plavoj boji i Markove ljubavi prema konjima. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Moskva I, Trideset,  Fuga.

Anri Matis (Henri Matisse) (1869-1954) važi za majstora moderne umetnosti. Period u kome je živeo katakteriše nagli procvat tehnologije koji je umnogome promenio svet dvadesetog veka kao i svetski ratovi i holokaust. U Matisovim radovima ne možemo primetiti tragove navedenih događaja. Naprotiv, on je umetnost koristio put ka lepoti i ona mu je omogućavala da se ogradi od stvarnosti i pronađe luku spokoja i radosti. Bio je član Fovista (Les Fauves), grupe umetnika koji su preferirali jarke boje. Verovali su da boja ima dublji značaj koji je direktno povezan sa osećanjima stvaroca tako da njena funkcija nije bila deskriptivna već je postojala direktna veza sa umetnikom. Inspiraciju za mnoga dela pronašao je u egzotičnim krajevima sveta tako da i ovde možemo uočiti čvrst dokaz uticaja vanevropskih umetnosti. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Plavi prozor, Egipatska zavesa, Odaliska, Ples. 

Klod Mone(Claude Monet) (1840-1926) je jedan od osnivača impresionizma. Interesovao se za efekte svetlosti, koja je za njega predstavljala jedinu realnost ovog sveta, i često je slikao iste scene pod različitim osvetljenjem. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: serija slika fasade Ruanske katedrale, Impresija, rađanje sunca, Makovi i detalji, Regate u Arzanteju.

Ogist Roden (François-Auguste-René Rodin) (1840-1917) je bio francuski vajar i jedan od najznačajnijih umetnika sa kraja XIX i početka XX veka. Impresije, koje je stekao u Italiji kada je proučavao radove Mikelanđela i Donatela, su ostavile dubok trag u njegovom stvaralaštvu. Koristio je, do tada nepoznatu, slobodnu formu i time izvršio revoluciju u domenu vajarastva. Njegove skulpture su realistične, senzualne i trudio se da izrazi emocije na svim delovima tela. Mislioc i Poljubac su njegova najpoznatija dela.

Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse-Lautrec) (1864-1901) je jedan od najvažnijih postimpresionističkih slikara koji je u svojim delima oslikao buran, boemski život na prelazu vekova u Parizu. U njegovim radovima se primećuje uticaj japanizma kao i činjenica da je veliki značaj pridavao liniji i crtežu. Prikazivao je lokale, pozorišta i kabaree iz Monmarta, dela grada Pariza gde je živeo kao i čuveni Mulen ruž. Portreti Viktora Igoa, Oskara Vajlda, Vinsenta van Goga i mnogih drugih značajnih ljudi tog doba nose njegov potpis. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: La Guli stiže u Mulen ruž, Žena koja navlači svoju čarapu, Ivet Gilber pozdravlja publiku, Vinsent van Gog (crtež urađen pastelama).

Oto Vagner (Otto Wagner) (1841-1918) je značajan austrijski arhitekt i glavni predstavnik bečke secesije. Razvijao je misli o racionalizmu u arhitekturi. U svom delu „Moderna arhitektura“, koje je izdato 1896. godine, izlaže svoje stavove, govori o sebi kao arhitekti i zalaže se za upotrebu novih formi i materijala koji prate razvoj društva. Njegova najpoznatija dela su Židovska sinagoga u Budimpešti, Bečka podzemna željeznica, Berza u Amsterdamu i Ruska ambasada u Beču.

Petar Ilič Čajkovski (rus. Пётр Ильич Чайковский) je bio ruski kompozitor. Rođen je 1840. u Votkinsku, a umro je 1893. u Sank Peterbugu. Njegova muzika je sadržala ,,zapadne’’ i uopšte internacionalne elemente veoma dobro ukomponovane sa ruskom narodnom muzikom, i kao takva, bila je vrlo prihvaćena.  Najpoznatiji je po svojim baletima ,,Labudovo jezero’’, ,,Uspavana lepotica’’ i ,,Krcko Oraščić’’, operi ,,Evgenije Onjegin’’ i ,,Slovenskom maršu’’.

Klod - Ašil Debisi (fr. Claude – Achille Debussy) je bio istaknuti francuski kompozitor, pijanista i muzički kritičar. Rođen je 1862. u Sen Žermen an Le, a umro je 1918. u Parizu. Smatra se impresionistom, mada sam nije voleo da se njegova muzika tako ograničava. Bio je središnja figura cele evropske muzike na prelazu iz XIX u XX vek. Ponajviše je bio inspirisan simbolizmom. Neka od njegovih dela su: ,,Gudaki kvartet’’, ,,Preludijum za popodne jednog Fauna’’, orkestarska ,,Nokturna’’, ,,More’’, ,,Slike’’, itd. 

Ruđero Leonkavalo (ital. Ruggero Leoncavallo) je bio italijanski kompozitor, predstavnika muzičkog realizma u operskoj umetnosti (zajedno sa Pučinijem i Maskanjijem). Rođen je u Napulju 1858, a umro je u Montekatini 1919. Njegova najpoznatije delo je opera ,,Pajaci’’. 

Gustav Maler (nem. Gustav Mahler) je bio austrijski kompozitor. Rođen je 1860. godine u Kalištu (Češka), a umro je 1911. u Beču. Psolednji veliki simfoničar romantične muzike, predstavlja uvod u modernu muziku XX veka. Od 1885. do 1910. napisao je 9 simfonija i započeo desetu. Pored simfonija, pisao je i vokalno-simfonijsku muziku (,,Pesma jada’’, ,,Pesme dečaka lutalice’’, ,,Pesme umrloj deci’’, ,,Pet Rikertovih pesama’’, itd.). 

Pjetro Maskanji (ital. Pietro Mascagni) je bio italijanski kompozitor i predstavnik muzičkog realizma. Rođen je u Livornu 1863, a umro je u Rimu 1945. Najpoznatija dela su: ,,Simfonija u d-moll-u’’, ,,Elegija, ,,Glorija’’ i ,,Ave Marija’’. 

Žak Ofenbah (fr. Jacques Offenbach) je bio francuski kompozitor i čelista nemačkog porekla. Rođen je 1819, a umro je 1880. Smatra se osnivačem novog žanra – operete. Za njegova najpoznatija dela smatraju se operete: ,,Plavobradi’’, ,,Pariski život’’, ,,Orfej u paklu’’, ,,Lepa Jelena’’ i opera ,,Hofmanove priče’’. 

Đakomo Pučini (ital. Giacomo Puccini) je bio italijanski kompozitor. Rođen je u Luci 1858, a umro je u Briselu 1924. godine. Predstavnik je realizma. Najpoznatiji je po svojim operama koje i danas spadaju u najizvođenije i najpopularnije, ,,Boemi’’, ,,Toska’’, ,,Madam Baterflaj’’ i ,,Turandot’’ su samo neke od njih.

Arnold Šenberg (nem. Arnold Schönberg) je bio austrijski kompozitor, teoretičar muzike, profesor, slikar i pisac jevrejskog porekla. Rođen je 1874. u Beču, a umro je 1951. u Los Anđelesu. U njegovom stvaralaštvu se može pratiti evolutivni put kojim prolazi celokupna muzika tog doba. Bio je vođa Druge Bečke škole. U muziku uvodi atonalnost i dodekafoniju. Najpoznatija dela su: gudački sekstet,,Preobražena noć’’, ,,Pesme grada Gurea’’, ,,Prvi gudački kvartet’’, ,,Kamerna simfonija’’, ,,Drugi gudački kvartet’’, opera ,,Srećna ruka’’, itd. 

Rihard Štraus (nem. Richard Strauss) je bio nemački kompozitor i dirigent. Rođen je 1864. u Minhenu, a umro je 1949. u Germiš-Partenkirhenu.  Smatra se poslednjim velikim nemačkim predstavnikom romantizma. Poznat je po simfonijskim poemama (,,Tako je govorio Zaratustra’’) i operama (,,Saloma’’, ,,Elektra’’, ,,Guntram’’, ,,Požar’’, ,,Kavaljer s ružom’’, itd.)

Vilhelm Rihard Vagner (nem. Wilhelm Richard Wagner) je bio nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar. Rođen je 1813. u Lajpcigu, a umro je 1883. u Veneciji. U svojim delima je postavio osnovu ozbiljne muzike XX veka (npr. ,,Tristan i Izolda’’). U svojim esejima je objavio ideju ,,sveukupne umetnosti’’, po kojoj je muzička drama najsavršeniji oblik umetničkog izraza jer obuhvata sve ostale grane umetnosti. Smatra se romantičarem. Među najpoznatijim delima su ,,Kas Valkira’’, ,,Svadbeni marš’’, ,,Zigfridov posmrtni marš’’, ,,Tristan i Izolda’’ 

Albert Ajnštajn (nem. Albert Einstein) je bio teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Rođen je u 14. marta 1879. godine u Ulmu, u Nemačkoj, a preminuo je 18. aprila 1955. godine u Prinstonu u Nju Džerziju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Albert Ajnštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda“) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.

Karl Fridrih Mihael Benc (nem. Carl Friedrich Benz, Karl Friedrich Michael Benz; 25. novembar 1844 — 4. april 1929) je bio nemački automobilski inženjer. Generalno je priznat kao jedan od izumitelja (zajedno sa Gotlibom Dajmlerom) motornog vozila - automobila.

Luj Blerio (fr. Louis Blériot; 1. jul 1872 — 1. avgust 1936) je bio francuski letač i konstruktor aviona. Njegovi počeci u avijaciji su bili manje uspešni. Gradio je čitav niz letelica, sa mašućim krilima i drugih, ali tek u periodu 1900-1903. uspeva da stvori donekle uspešan model. Uglavnom je posle toga gradio avione jednokrilce. Njegov tip iz 1906. ima motor sa tri cilindra. Blerio je najpoznatiji po prvom uspešnom preletanju kanala La Manš 25. jula 1909. između Kalea i Dovera. Pređena udaljenost je bila oko 40 kilometara, vreme 37 minuta, a visina leta 50-100 metara.

Nils Henrik Dejvid Bor (dan. Niels Henrik David Bohr; 7. oktobar 1885 — 18. novembar 1962) je danski fizičar. Jedan je od najistaknutijih naučnika 20. veka. Tvorac je savremene atomistike. Završio je univerzitet i doktorirao u Kopenhagenu, a zatim je 1911. godine otišao u Mančester. Tamo je sa Ernestom Raderfordom izučavao strukturu atoma.

Grof Ferdinand fon Cepelin (nem. Ferdinand von Zeppelin; 8. april 1838 — 8. mart 1917) je nemački inženjer i oficir. On je osnivač aeronautičkog udruženja Cepelin i pronalazač vazdušne lađe koja nosi njegovo ime.

Gotlib Vilhelm Dajmler (nem. Gottlieb Wilhelm Daimler; 17. mart 1834 — 6. mart 1900) bio je nemački inženjer koji je 1883. godine konstruisao prviautomobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. godine kompaniju „Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila „mercedes“.

Marija Sklodovska-Kiri (polj. Maria Skłodowska-Curie; Varšava, 7. novembar 1867 — Salanš, 4. jul 1934, Francuska) je poznata fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Vršila je istraživanja iz hemije i fizike. U njena najveća dostignuća spadaju: rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa, i otkriće dva nova hemijska elementa - radijuma ipolonijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije - radiohemije. Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

Hajnrih Herman Robert Koh (nem. Heinrich Hermann Robert Koch; 11. decembar 1843 — 27. maj 1910) je bio lekar i mikrobiolog. Otkrio je bacil antraksa i tuberkuloze. Na teorijskom planu, razvio je Kohove postulate. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju 1905. Uz Luja Pastera, smatra se osnivačem bakteriologije.

Luj Paster (fr. Louis Pasteur; 27. decembar 1822 — 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila.

Maks Plank, (nem. Max Planck; Kil, 23. april 1858 — Getingen, 4. oktobar 1947), nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Osnivač je kvantne teorije. Objavio je 1910. godine revolucionarnu hipotezu da svaki izvor energije može zračiti energiju samo u diskretnim količinama - kvantima. Njegovu ideju o diskontinuiranosti energije, koja je danas temelj tumačenja svih atomskih pojava, primenili su posle Anštajn i Bor na tumačenje fotoelektričnog efekta i spektra vodonikovog atoma.

Vilhelm Konrad Rendgen (nem. Wilhelm Conrad Röntgen; 27. mart 1845 — 10. februar 1923) je nemački fizičar, koji je 8. novembra 1895. proizveo i registrovao elektromagnetne zrake danas poznate kao iks-zraci ili rendgenski zraci. Studirao je na univerzitetu u Utrehtu, Holandija, zatim na ETH u Cirihu gde je diplomirao mašinsko inženjerstvo. Godine 1869. doktorirao je na Univerzitetu u Cirihu.

Nikola Tesla (Smiljan, Vojna krajina, Austrijsko carstvo, 10. jul 1856 – Njujork, SAD, 7. januar 1943) je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike iradiotehnike. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje,asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Oto fon Bizmark (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen) – (1815 – 1898) imenovan za kancelara 1862., odigrao je ključnu ulogu tokom ujedinjenja Nemačke. Zbog tvrdnje da se ujedinjenje može postići samo putem gvožđa i krvi, tj. rata, dobio je nadimak ''čelični kancelar''. Ulagao je u vojsku, izgradnju mornarice, doneo niz socijalnih mera za najugroženije. Dao je ostavku 1890. godine.

Alfred Drajfus (fr. Alfred Dreyfus) -(1859 – 1935)– francuski oficir jevrejskog porekla koji je 1894. osuđen na doživotnu kaznu zbog špijunaže u korist Nemačke. Vremenom se pokazalo da je nevin, ali su vojni krugovi, pod uticajem antisemista, odbili da priznaju svoju grešku. Drajfusova afera je podelila francusko javno mnjenje, a najpoznatiji među braniocima Drajfusa bio je književnik Emil Zola. Drajfus je pomilovan 1899. a proglašen nevinim tek 1906. godine.

Franc Jozef Habzburg (nem. Franz Joseph) -(1830 – 1916) – pretposlednji vladar iz dinastije Habzburga, stupio je na presto posle revolucionarnih previranja 1848.godine. U svojoj politici je zadržao kurs konzervatizma koji je uspostavio knez Meternih, sputavajući time Autro – Ugarsku da se modernizuje. Poznat je po svojoj izjavi uoči Prvog svetskog rata: „Sada viču, zahtevaju rat, a sutra će plakati“.

Nikolaj II Romanov (rus. Николай II Александрович) -(1865 – 1918) - bio je poslednji ruski car, koji je vladao od 1894 do abdikacije nakon Februarske revolucije, 1917. Za vreme njegove vladavine Rusija je prišla Antanti i ratovala protiv Japana. Streljan je od strane boljševika zajedno sa svojom suprugom i petoro dece.  

Kraljica Viktorija (engl. Alexandrina Victoria Hanover)- (1819 – 1901) - britanska kraljica od 1837 - 1901, stoga je ovaj period često nazivan '' viktorijanskom erom''. Doba njene vladavine obeležila je prva Svetska izložba u Londonu 1851., vlada Dizraelija i velika prosperitet britanskog kraljevstva u svim sferama. Nosila je titulu ''carica Indije'' i bila veoma omiljena kod svojih savremenika.

Gijom Apoliner(Guillaume Apollinaire)- (1880-1918) francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla, pravo ime mu je Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki. Prve stihove je objavio 1901. u časopisau “La Grande France” . Najponzatije zbirke su zbirka proze “Erezijak”, “Alkohol” (1913) i “Kaligrami”-u kojima tekst stvara sliku onog što je tema pesme, koji su objavljeni posthumno (1918). Smatra se pretečom kubizma i nadrealizma, estetiku je izgrađivao u saradnji sa Pikasom.

Aleksandar Blok (Александр Блок)-(1880-1921) ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma. Još kao dete se upoznao sa modernim lirskim izrazom i evropskim pesništvom. Obrađuje mistično-religioznu tematiku i melodičnim stihovima punim nedorečenosti izražava težnje svoje generacije za nedostiđnim idealima u „Pesmama o divnoj dami“ (1898-1904) i pesmi Dvanaestorica, u kojoj daje viziju revolucije 1918.

Šarl Bodler (Charles Baudelaire)  -(1821-1867) je francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma, esejista, kritičar i teoretičar simbolizma. Zbirkom „Cveće zla“ napravio je prekretnicu u svetskoj poeziji. Iste godine je vođen sudski proces protiv „Cveća zla“, pesnik je osuđen,a  iz knjige je izbačeno 6 „nemoralnih“ pesama.

Džejms Džojs (James Joyce)-(1882-1941) Irski književnik koji je eksperimentišući u narativnoj tehnici, strukturi ormana i primeni toka svesti je dao nov pravac modernoj književnosti. Svoju ljubav prema muzici je utisnuo u srž svog prvog dela, zbirci pesama „Kamerna muzika“ koja je objavljena 1907. Zbirku pripovedaka Dablinci objavljuje 1914, a od ove godine radi na romanu Ulis (1930. objavljen) koji označava rođenje modernog romana. Svoju autobiografiju „Portret umetnika u mladosti“ objavljuje 1916.

Franc Kafka (František Kafka) - (1883- 1924.) Austrijski književnik, češko-jevrejskog porekla. Njegova dela sadrže elemente egzistencijalizma, odišu strahovima. Većina njegovih dela je objavljena posthumno zahvaljujući njegovom prijatelju, Maksu Brodu, koji nije ispunio Kafkinu želju, da spali sva njegova dela. Najznačajniji romani su mu „Proces“ (1925), „Amerika“ (1927) i „Zamak“ (1926).

Tomas Man (Thomas Mann) - (1875-194) je začetnik savremene nemačke proze. Njegov prvi roman Budenbrokovi je pripovesst o jendoj buržoaskoj porodici, hronika i portret enmačkog društva pre Prvog svetskog rata, za koji 1929. dobija Nobelovu nagradu. Njegov otpor prema svetu koji vodi u ludilo ili smrt pokazuje stavove bliske Ničeovim. Važnija dela su mu: zbirka pripovedaka „Mali gospodin Fridman“ (1896), roman „Kraljevsko visočanstvo“ (1908), „Čarobni breg“ (1924). Njegova slava je vrtogalavo rasla do Prvog svetskog rata, tokom kojeg podržava nemački nacionalizam.

Stefan Malarme (Stéphane Mallarmé) - (1842-1898) francuski pesnik, profesor engleskog jezika, jedan od osnivača simbolizma. Izrazio težnje simoblizma da novim epsničkim jezikom  stvori čistu poeziju. Obajvio je zbirke pesama “Pesme” (1887), “Knjiga” (1897) i “Pesme i proza” (1891).

Marsel Prust (Marcel Proust)- (1871-1922) je bio francuski intelektualac, romanopisac, esejista i kritičar. Najpoznatije njegovo delo je „Traganje za izgubljenim vremenom“ od 7 tomova koje je izdavao u periodu od 14 godina, gde on povremeno povlači u senku prvo lice romana i postavlja ga kao gledaoca, vršeći stalnu smenu subjektivnog i objektivnog u izgradnji dela. Ovo delo nastaje posle smrti njegovih roditelja, kao pokušaj bega od samoće.

Artur Rembo (Arthur Rimbaud)-(1854-1891) francuski knjiženivk, utemeljivač moderne poezije. Karakteriše ga eksplozivna mašta, savršenstvo oblika, revolt u osporavanju tradicije koji I danas nadahnjuju savremene pesnike. Smatran je pesnikom “alhemije reči”. Značajna dela su mu “Sezona u paklu” (pensička proza 1873), “Iluminacije” (zbirka fragmenata u prozi, 1874).

Avgust Strindberg (August Strindberg)-(1849-1912) Jedan najpoznatijih švedskih pisaca, smatra se začetnikom modernog teatra. Zbog uskog odnosa književnosti i likovne umetnosti, kao i većina modernista, Strindberg se bavio slikarstvom. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama. Svoje autobiografsko delo “Služavkin sin” objavljuje 1909. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I(Giftas I 1884) do mizantropskih stavova u Brakovima II (Giftas II 1886) i drugim delima.

Pol Verlen (Paul Verlaine) (1884-1896) je  francuski pisac. Njegova pesma „Pesničko umeće“ je prihvačena ako manifest simbolizma. Prvi je koristio izraz ukleti pesnici da bi opisao stvaralaštvo simoblizma. Svoja dela objavljuje pod pseudonimom Pablo de Herlagnez. Najpoznatije su mu zbirke pesama “Romansa bez reči” i “ Razboritost” (1881). Bio je dugogodišnji Remboov prijatelj, u kog je i pucao.

Luj i Ogist Limijer (Louis et Auguste Lumière) – su braća koja se smatraju prvim režiserima i začetnicima filma kao umetnosti. Neki od filmova praće Limijer su ,,Izlazak radnika iz fabrike’’, ,,Bebin doručak’’, ,,Poliveni polivač’’ – prva komedija, itd.

Edvard Mejbridž (engl. Eadweard Muybridge) je fotograf poreklom iz Velike Britanije. Rođen je  1830, a umro je 1904. godine. Poznat je po korišćenju više aparata da bi uhvatio kretanje likova (ponajviše pokrete životinja).

Žorž Melijes (fr. Georges Méliès) – je rođen 1861. u Parizu, gde je i umro 1938. Bio je francuski filmski stvaralac koji je postao poznat po unapređivanju mnogih tehničkih elemenata filma. Snimio je oko 500 filmova, a neki od njih su: ,,Jovanka Orleanka’’, ,,Putovanje na Mesec’’, ,,Čovek gumene glave’’, ,,Ćarobna lampa’’ itd.

Šarl Pate (fr. Charles Pathé) je rođen  1863, a umro je 1957.godine. smatra se pionirom francuske filmske industrije. Sa bratom Emilom je 1894. osnovao je preduzeće ,,Braća Pate’’    ("Pathé Frères").

Konstantin Stanislavski (rus. Константин Станиславский) je bio ruski pozorišni glumac i režiser. Rođe je 1863, a umro je 1938. godine. Osnivač je Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. I njegov umetnički rukovodilac do svoje smrti. Značajno je uticao na svoje savremenike.

Emil Zola (fr. Émile Zola) je rođen 1840. u Parizu, a umro je 1902. Osnivač je i predstavnika francuskog realizma. Napisao je dvadeset romana u ciklusu Rugon-Makarovih, tri u Ciklusu Tri grada, četiri u ciklusu Četiri jevanđelja itd.